Crvena ili mala panda (Ailurus fulgens) je uglavnom biljojedni sisar, neznatno veći od domaće mačke, dužine oko 56 centimetara. Crvena panda nastanjuje Himalaje u Nepalu i južnoj Kini.
Obe vrste pandi imaju slične osobine i medveda i rakuna. Njihov zajednički predak vodi poreklo od pre 10 miliona godina i nastanjivao je oblasti širom Evroazije. Fosili crvene pande su iskopani na mestima od Kine na istoku do Britanije na zapadu i u skorije vreme su pronađeni u Severnoj Americi.
Crvena panda je klasifikovana u ugrožene sisare. Populacija se procenjuje na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamljenih populacija.
Ime i podvrste
Postoje dve podvrste crvenih pandi: zapadna
crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) koja živi u zapadnom delu gore navedene oblasti, dok Ailurus fulgens styani naseljava istočne-severoistočne delove Nepala. Zapadna crvena panda ima svetlije krzno, pogotovo u licu i ima manje vidljiva facijalna obeležja.
Naučno ime Ailurus fulgens se može prevesti kao „mačka koja svetli", i dolazi od grčke reči αίλουρος (mačka) i od oblika latinskog glagola fulgere koji znači „sijati, svetleti".
Rasprostranjenost
Crvene pande žive isključivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mjanmara i Kine. Klisura reke Bramaputre se smatra da predstavlja prirodnu podelu između dve podvrste. Nekada su crvene pande živele mnogo šire na severoistoku Kine i jugozapadne Indije.
Naseljavaju podneblja umerene temperature (10-25 °C) i preferiraju pošumljene planinske krajeve na nadmorskoj visini od 1.888 do 4.800 metara, pre svega blage listopadno-četinarske šume gde rastu rododendron i naravno, bambus. U Kini, u Volong nacionalnom parku, stanište dele sa džinovskim pandom. Takođe postoji nekoliko crvenih pandi u zatočeništvu, tj. zoološkim vrtovima. U Severnoj Americi je bilo 182 životinje od oktobra 2001. godine. Ove pande i njihovo kretanje je praćeno od strane SSP-a (Species Survival Plan).
Fizički izgled
Crvena panda je duga 79-120 cm, uključujući i dugačak rep dužine 30-60 cm. Mužjaci teže od 4.5 do 6.2 kilograma, dok su ženke nešto sitnije, od 3-4.5 kg. Prosečan životni vek devet do deset, sa maksimalnih 14 godina.
Crvena panda, kao i džinovska, je razvila specijalizovan način ishrane bambusom. Imaju polu-uvučene oštre kandže i "lažan palac" koji je zapravo proširenje ručnog zgloba i podesan je za hvatanje.
Dlaka je dugačka, crveno-braon boje na leđima, a crne na stomaku. Lice je svetlo sa karakterističnim šarama u obliku suza. Rep je blago išaran krugovima oker boje. Lice je slično kao kod rakuna, a svaka jedinka ima različite šare. Glava je obla sa uspravljenim ušima srednje veličine; crn nos i veoma tamne oči. Noge su crne i zdepaste sa gustim dlakama na šapama koje služe kao izolacija od hladnoće i skrivaju mirisne žlezde. Krzno tako obojeno predstavlja odličnu kamuflažu stapajući se s okolinom.
Ponašanje
Crvene pande su najaktivnije u zoru i sumrak. Tokom dana se odmaraju u granama i u šupljinama drveća. Idealna temperatura za crvene pande je između 17 i 25°C, dok temperaturu iznad 25°C nisu u stanju da podnesu. Zbog toga, tokom toplih podneva vreme provedu u senovitim gornjim delovima krošnji; često se mogu videti kako se istegnu na račvastim granama ili uviju u unutrašnjosti drveta sa repom koji im pokriva lice. Veoma su spretne i prave su akrobate. Žive samački život, dok retko formiraju grupe ili porodice. Uglavnom su dosta tihe i povučene životinje. Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu. Neprijatelji crvenih panda su snežni leopard, kune i čovek.
Ishrana
Crvena panda se većinom hrani bambusom. Kao i džinovska, i crvena panda (uostalom svi sisari) ne može da svari celulozu, pa su je stoga potrebne ogromne količine hrane kako bi preživela.
Ishrana se sastoji od dve trećine bambusa, dok ostala hrana uključuje bobice, pečurke, korenje, lišaje, travu... Poznate su po tome da se hrane i mladim ptićima, jajima, malim glodarima i povremeno insektima. U zoo vrtovima, međutim, rado jedu i meso.
Celuloza i komponente ćelijskog zida se ne vare, tako da je prenos bambusa kroz probavni trakt pandi veoma brz (oko 2-4 sata). Da bi preživele na tako slaboj ishrani, crvene pande moraju da biraju visoko kvalitetne delove celokupnog bambusa kao što su listovi i mladice stabla, i to u ogromnim količinama - preko 1.5 kg svežeg lišća i 4 kg mladica dnevno.
Razmnožavanje
Crvene pande su prevashodno usamljene životinje, obično tragajući za partnerom od kraja decembra do sredine februara. Nakon trudnoće od 112 do 158 dana, ženka donosi na svet 1-4 slepa mladunčeta koji su teški 110-130 grama. Porođaj se odvija od kraja maja do početka jula. Pre rađanja, ženka sakuplja materijal potreban za pravljenje gnezda.
Nakon nedelju dana majka napušta gnezdo kako bi sebe očistila. Mladi počinju da otvaraju oči posle 18 dana, dok potpuno progledaju nakon 30 do 40 dana. 70 dana nakon rođenja, oči dobijaju svoju krajnju tamnu boju. Okot ostaje u gnezdo dok ne napune 12 nedelja. Nakon 5 meseci mogu da se brinu sami o sebi.
Crvene pande su polno zrele sa oko 18 meseci starosti, ali ne u potpunosti dok ne napune 2-3 godine.
Džinovska panda (Ailuropoda melanoleuca) je krupni sisar iz porodice medveda (Ursidae), poreklom iz centralno-zapadne i jugozapadne Kine. Lako se prepoznaje po upadljivim crnim oznakama oko očiju, na ušima i preko svog zaobljenog tela. Iako pripada redu zveri, koje karakteriše ishrana mesom, džinovska panda se u 99% slučajeva hrani mladicama i listovima bambusa.
Ugrožena je životinja - procenjeno je da je u divljini preostalo 2.000 pandi i preko 180 koje žive u zatočeništvu u Kini. Od ovog broja dvadeset pandi živi van Kine. Drugi izvor pokazuje da se u Kini razmnožava 221 panda, od kraja 2006. godine.Broj panda u divljini je u porastu.
Ime
Ime "panda" vodi poreklo iz himalajskog jezika, verovatno nepalskog. Ovo ime je originalno primenjeno na crvene pande. Sve do 1901. godine, kada je otkrivena veza između ove dve vrste, džinovska panda je bila poznata kao išaran medved ili šaren medved (Ailuropus melanoleucus).
Kada bi preveli njeno ime sa kineskog jezika, bukvalno bi imalo značenje „medveda mačke". Ovaj naziv nije slučajan. Naime, većina medveda ima okrugle zenice. Izuzetak je džinovska panda, čije su zenice vertikalno postavljene, kao kod mačaka.
Opis
Krzno džinovske pande je crno-belo. Odrasli mere oko 1.5 metara dužine, a do ramena su oko 75 centimetara visoki. Mužjaci mogu težiti do 115 kilograma, dok su ženke generalno sitnije, težeći do 100 kilograma s vremena na vreme. Takođe imaju i kratak rep dugačak približno 15 centimetara.
Šapu džinovske pande sačinjavaju „lažni palac" i pet prstiju. Palac je zapravo modifikovana kost u okviru kosti pešća, predstavlja potporu šapi i pomaže pandi da drži bambus dok jede.
Džinovske pande obično žive od 20 do 30 godina u zatočeništvu.
Ponašanje i ishrana
Doskoro se mislilo da su džinovske pande samotnjaci i da se mužjaci i ženke mogu videti zajedno samo tokom parenja. Skorašnje studije pokazuju da mali broj ovih životinja deli veliku teritoriju i ponekad se susreću i izvan sezone parenja.
Kao većina suptropskih sisara, ali za razliku od ostalih medveda, džinovske pande ne hiberniraju.
Uprskos svojoj taksonomskoj klasifikaciji u red mesojeda ili zveri, džinovske pande se prvobitno hrane bambusom. Međutim, njihov sistem za varenje je isti kao kod drugih mesojeda, kao i osobina da ne mogu da svare celulozu, i stoga moraju jesti bambus u velikim količinama kako bi obezbedili potrebnu energiju i hranljive sastojke. Panda prosečno pojede od 9 do 14 kilograma mladica bambusa svakog dana.
Dvadeset i pet vrstama bambusa se hrane pande u divljini. Kako se prosečna temperatura regiona koje pande naseljavaju povećala, samim tim je i pomerila njihovu životnu granicu na više delove planina i ograničila prostor. S tim, samo nekoliko vrsta bambusa uspeva da raste u tim visinama koje pande sada naseljavaju. Lišće bambusa sadrži najviše proteina, dok stablo sadrži manje.
S obzirom na to da različite vrste bambusa u različito doba godine cveta, pande moraju imati na raspolaganju najmanje dve različite vrste kako bi izbegle gladovanje. Sam skelet glave je adaptiran na ovakvu ishranu. Imaju snažne vilične mišiće koji povezuju vrh glave i vilicu. Krupni kutnjaci melju i drobe vlaknaste materije bambusa. Iako se prvobitno hrane bambusom, zubi pande su zadržali medveđi oblik, i poješće meso, ribu i jaja ako pronađu. Ostala hrana koju pande jedu u zoološkim vrtovima je med i slatki krompir ili jem.
Podvrste
Dve vrste pandi se prepoznaju na osnovu razlike u veličini lobanje i šarama na krznu.
- Ailuropoda melanoleuca melanoleuca je podvrsta koju sačinjava najveći broj postojeće populacije pandi. Pre svega se mogu naći u zapadnoj kineskoj provinciji Sečuan, a njihovo krzno je potpuno crno-belo.
- Ailuropoda melanoleuca qinlingensis je ograničena na područja planine Kvinlig u provinciji Šansi, po kojoj je i dobila ime. Živi na visinama od 1300–3000 metara. Odnos boja na krznu je zamenjen tamnim i svetlijim nijansama braon boje. Lobanja ove podvrste je manja od lobanje sečuanske pande i poseduje veće kutnjake.
Razmnožavanje
Suprotno ukorenjenom mišljenju, pande se ne razmnožavaju sporo. Studije su pokazale da se džinovske pande ujedno dobro razmnožavaju kao severnoamerički mrki medvedi.[7] U proseku, ženka tokom života može da ima 2 do 3 mladunca. Pande sporo rastu, a polnu zrelost stiču tek sa 5 do 7 godina. Sezona parenja obično traje od sredine marta do sredine maja. Za to vreme, dva do pet mužjaka su spremna da se bore oko ženke, a mužjaku sa najvišim ugledom pripašće ženka. Sam čin parenja je kratak i traje od 30 sekundi do 5 minuta.
Trudnoća varira od 83 do 163 dana, sa prosečnim trajanjem od 135 dana. Bebe pande su samo oko 10 centimetara dugačke i 90 do 130 grama teške po rođenju. Ženka obično rađa jedno do dva mlada. S obzirom na to da obe bebe trebaju konstantnu brigu i pažnju, majka se mora opredeliti koje će mladunče da odbaci.
Naučnicima nije poznato po kojoj osnovi majka bira jedno od dva mladunca. Mužjak ne snosi nikakav udeo u podizanju mladunčeta.
Mladunče je po roćenju roze boje, bez ijedne dlake na telu. Rađa se slepo i gluvo. Majka ga doji 30 minuta po jednom putu, a 6 do 14 puta na dan. Tri do četiri sata majka je odsutna iz jazbine jer je u potrazi za hranom. Do dve nedelje nakon rođenja, koža mladog postaje siva, a dlaka konačno dobija crnu boju. Svetlo roza boja na bebinom krzno se može pojaviti, kao rezultat hemijske reakcije između dlake i majčine pljuvačke. Mesec dana posle rođenja, boja krzna je u potpunosti formirana. Dlaka mladunčeta je veoma meka, a kako stari postaje grublja. Mladunče počinje da puzi nakon 75 do 90 dana, a majka se njim igra prevrćući ga. Male količine bambusa su mladunčad sposobni da jedu nakon šest meseci, iako je majčino mleko osnovna hrana tokom cele prve godine. Kada napune godinu dana, bebe pande imaju već oko 45 kilograma, a sa majkom žive dok ne napune 18 meseci do dve godine.
Status
Džinovske pande su ugrožene vrste, a prete im kontinuiran gubitak staništa i niska stopa razmnožavanja.
Pande su bile meta lokalnih lovokradica još od antičkih vremena, a stranci su ih lovili otkada su uvedene na Zapad. Sa početkom od 1930-tih godina, stranci ih nisu mogli loviti u Kini zbog Drugog Kinesko-japanskog rata i Kineskog Građanskog rata, ali su pande ostale laka meta lokalnom stanovništvu. Tokom 1960-tih i 1970-tih godina, za vreme Kineske kulturne revolucije, sva istraživanja i naučan rad vezani za pande je prekinut.
Zbog zagađivanja i uništavanja njihovog životnog staništa, zajedno sa segregacijom, populacija džinovskih pandi je bila ozbiljno ugrožena. Zakoni sprovedeni u 1990-tim godinama su dali nadu za njihov opstanak. Iako su i dalje ugožene životinje, veruje se da napori radi očuvanja vrste funkcionišu. Od 2006. godine postoje 40 rezervata za džinovske pande u Kini, u poređenju sa samo 13 od pre dve decenije.[2]
Džinovska panda je jedna od najpoznatijih i najomiljenijih zaštićenih vrsta.
Tibetski mit
Jedna tibetska legenda je pokušala da objasni kako su pande dobile svoje jedinsvene boje. Nekada davno, pande su živele u visokim planinama Tibeta. Njihovo krzno je bilo snežno bele boje. Bili su prijatelji sa mladom pastiricom koja im je čuvala krdo u planinama u blizini sela. Jednoga dana majka panda i njeno mladunče su se igrali sa pastiricom, kada je iznenada, mladunče napao jak i gladan leopard. Ona je uspela da zaštiti mladunče, sklanjajući ga, ali je nju leopard ubrzo ubio. Ostale pande su bile toliko tužne da su organizovale službu za pastiricu, takođe želeći da nikada ne zaborave njenu žrtvu za mladunče pande. Lokalni običaj u planini je bio da se prekriju ruke i noge pepelom u znak sećanja na nastradalu. Pande su bile veoma tužne i gorko su plakale. Obrisale su oči šapama i prekrile uši ne bi li blokirale zvuk plača. Počele su se međusobno grliti ne bi li se tako utešile i dok su to činile pepeo je zacrnio delove krzna preko kojih su prelazile njihove šape do su se grlile. Pande namerno nisu htele da speru crne šare u znak sećanja na devojku koja je poginula.
Ime
Ne postoji tačno objašnjenje porekla reči "panda".Najbliži kandidat je nepalski reč ,,ponia, verovatno misleći na adaptiranost zgloba kosti.Zapadni svet je prvobitno primenio ovaj naziv crvenoj pandi.Do 1901, kada je pogrešno navedeno da je u vezi sa Crvenom Panda,Đinovska Panda je bila poѕnata kao "prošarani medved" (Ailuropus melanoleucus) ili "particolored medved". [77] U većini enciklopedijskih izvora, ime "panda" potiče iz manje poznate vrste crvena Panda, tako neophodnost uključivanja "giganta" i "manje / crveno" prefiksi ispred imena. Čak i u 2010-oj,Britanska enciklopedia se još uvek koristi ime "džinovski panda" ili "Panda Bear" za medveda, uprkos međunarodnoj upotrebi reči "panda". Od najranijih kolekcija kineske spisa, kineski jezik dao nose 20 različitih imena, kao što 花 熊 (Hua kiong) "primetio medveda" i 竹 熊 (džu kiong) "od bambusa imaju" [81]. Najpopularnijih imena u Kina danas su 大熊猫 (da Ksiong MAO), bukvalno "veliki medved mačka", ili samo 熊猫 (Ksiong MAO), "medved mačka". Ime je možda inspirisano očima đinovske Panda, koje imaju mačije vertikalne proreze. Na Tajvanu, popularni naziv za Panda je invertovani 猫熊 (MAO kiong) "mačka medved", iako mnoge enciklopedije i rečnici na Tajvanu i dalje koriste "medved mačka", kao ispravno ime.
crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) koja živi u zapadnom delu gore navedene oblasti, dok Ailurus fulgens styani naseljava istočne-severoistočne delove Nepala. Zapadna crvena panda ima svetlije krzno, pogotovo u licu i ima manje vidljiva facijalna obeležja.
Crvena panda se većinom hrani bambusom. Kao i džinovska, i crvena panda (uostalom svi sisari) ne može da svari celulozu, pa su je stoga potrebne ogromne količine hrane kako bi preživela.
